РАЖАЊ је административни центар ражањске општине у чијем су саставу 22 села и Ражањ,који је седиште Општине за насељена места: Послон,Браљина,Варош,Витошевац,Грабово,Липовац,Мађере,Малетина,Мађија,Нови Брачин,Пардик,Подгорац,Прасковче,Претрковац,Ражањ,Рујиште,Скорица,Смиловац, Стари Брачин,Царево,Црни Као, Чубура и Шетка. Према задњем попису становништва 2000. године, пописана су у Општини , 3.614 домаћинства са 11.362 становника. Сам Ражањ је те године имао 557 домаћинстава са 1.534 становника. Ако упоредимо ове податке са пописом из 1961 године (пре 40 година), када је пописно у истим насељима, 4.218 домаћинстава и 18.829 становника, види се да је бр. Домаћинстава опао за 604 а бр. Становника за 7.467.

Ражањ је до 1955. године био среско место у чијем је саставу било и подручје садашње општине Ћићевац. У честим територијалним променама припадао је наизменично Крушевачком односно Нишком региону односно округу. Сада припада Нишавском округу, а граничи се са општинама:    Алексинац,Соко Бања,Бољевац,Параћин,Ћићевац и Крушевац.

Рељеф општине је заталасан. Из долине Јужне Мораве прелази у подгорине Кучајских планина, Ртња,Озрена,Буковика и Варнице (послонске планине).Просечна надморска висина општина је око 270 м. Највиши врх општине је на Буковику,893 м. Подручје је познато по успону-превоју „Мечка“, који је раније задавао велике проблеме учесницима у саобраћају,пре свега зими, када су овде били велики сметови снега.

Ражањ се налази на 52. км од Ниша према Београду.

Од Ниша је удаљен 56 а од Београда 186 км. Пре изградње ауто-пута(1959 првог,односно1979, другог),за Београд се ишло Цариградским друмом (раније Via militaris), преко Сабанте и Крагујевца. Ражањ је овим путем од Београда удаљен 214 км,а до мађарске границе 408 км.

Ражањ се налази источно од Гринича Fi430(степена),40`(минута) и 19“(секунди);северне дужине ланда=210(степени),33`(минута)и17“(секунди).

Подручје општине има 289 квадратних км, са укупном површином земљишта 35.986 хектара, од којих су пољопривредно земљиште 16.926 хектара што представља 59% укупне површине. Под шумом, пашњацима, ливадама и друго 19.060 хектара.

Општину окружује два планинска масива,Буковик са површином од 7.480 хектара и „Варница“,у литератури позната као планина су значаја. Поред разноврсно густо обраслог дрвећа,претежно букве, храста,белог града и др.,богатство је и у шумским плодовима:гљива разних врста(вргањ,лисичарка,буковача и др.),купина,шипурак,лековитобиље,као и разноврсна и бројна дивљач и птице. У шумским површинама има добрих пашњака, здраве пијаће воде,што погодује развоју сточарства. Има руда,кречног-варничног камена, бентонинске глине, кварцног песка, графита,антимона и бакра, а ту су и напуштени рудници неке врсте шкриљаца код Пардика. Некада су ове шуме биле стециште за збегове и хајдуке , а сада суз излетишта и пружају добре услове за развој ловног и општег туризма.